U prethodnoj godini policija je registrovala 27.211 slučajeva nasilja u porodici, što je za 1.202 manje nego u prethodnoj godini, navedeno je u upravo objavljenom Izveštaju o primeni zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji trinaesti put po redu objavljuje Autonomni ženski centar.
Kako se ističe u godišnjem izveštaju ove nevladine organizacije koja više od trideset godina radi sa žrtvama nasilja, muškarci su i tokom prethodne godine bili najčešći učinioci nasilja u porodici – čak u 83 odsto slučajeva, dok su među žrtvama dominantno zastupljene žene.
Nasilje u partnerskom odnosu i dalje je najčešći oblik nasilja u porodici, što znači da je u 52 odsto prijavljenih slučajeva nasilnik partner, naglašeno je u ovom izveštaju koji je pripremljen na osnovu mesečnih izveštaja koje Autonomnom ženskom centru dostavljaju Vrhovno javno tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i na osnovu javno dostupnih izveštaja o radu državnih organa i ustanova.
Iako je lane zabeleženo 4,2 odsto slučajeva porodičnog nasilja manje nego 2023. godine, stručnjaci Autonomnog ženskog centra ističu da podatke o smanjenju broja registrovanih događaja nasilja u porodici ne treba tumačiti u svetlu smanjenja nasilja u porodici u Srbiji, jer takav trend nije uočljiv. Kako objašnjavaju, manji broj registrovanih događaja može da nastane iz različitih razloga, odnosno može biti uslovljen kontekstualnim događajima, manjom spremnošću žrtava da se obrate institucijama, nespremnošću institucija da zabeleže ili prepoznaju svaku prijavu kao nasilje, ili iz drugih razloga.
Podaci o polu počinilaca i žrtvama nasilja u porodici dosledno potvrđuju rodni karakter porodičnog nasilja – muškarci su i dalje najčešći počinioci nasilja, mada se beleži lagani porast žena među počiniocima nasilja. Osobe ženskog pola dominantno su zastupljene među žrtvama, iako se beleži blago povećanje muškaraca i blago smanjenje žena među žrtava nasilja. Kada je u pitanju starosna struktura učinilaca nasilja u porodici, oni najčešće imaju između 31 i 50 godina, a u 2024. godini broj maloletnih žrtva bio je neznatno veći u odnosu na prethodnu godinu, što je još uvek neodgovarajuće u odnosu na stvarni broj dece koja su žrtve ili svedoci nasilja u porodici koje registruju centri za socijalni rad, ističu autorke ovog izveštaja.
U srodničkoj relaciji između žrtve i učinioca nasilja u porodici dominira partnerski odnos – bračni, vanbračni, emotivni, aktuelni i bivši. Lane je evidentiran manji broj osoba u vezi sa krivičnim delima proganjanje i polno uznemiravanje, a broj osuđenih osoba i dalje je nesrazmerno nizak u odnosu na broj prijava i broj sprovedenih istraga. Međutim, ozbiljno zabrinjava činjenica da maloletnici čine više od polovine žrtava polnog uznemiravanja, od čega značajan broj predstavljaju deca ispod 14 godina.
Autorke ovog izveštaja ističu da je tokom prethodne godine smanjen broj slučajeva porodičnog nasilja koji su razmatrani na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju za sedam odsto. Za petinu je smanjen i broj izrađenih individualnih planova zaštite i podrške, dok je broj žrtava koje su učestvovale na sastancima Grupa za koordinaciju i saradnju smanjen čak za trećinu. Međutim, u 2024. godini došlo je do znatnog povećanja tužbi za mere zaštite od nasilja u porodici koje su po službenoj dužnosti podneli tužioci – on je veći čak za 2,5 puta u odnosu na 2023. godinu. I sudovi su tokom prethodne godine doneli znatno veći broj presuda za mere zaštite – čak 4,3 puta više nego 2023. Broj učinilaca koji su ponovili dela nasilja bio je neznatno veći nego prethodne godine, dok je broj prekršajnih prijava za kršenje hitnih mera bio nešto niži nego 2023. godine. Predstavnici osnovnih javnih tužilaštava u Srbiji podneli su 728 tužbi za mere zaštite od nasilja u porodici po službenoj dužnosti, što je najveći godišnji broj tužbi od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i čak je 2,5 puta veći nego 2023. godine.
Kako se navodi u izveštaju Autonomnog ženskog centra, najveći broj krivičnih prijava podnela je policija – protiv 5.822 osobe, drugi državni organi za 235 osoba, oštećeni za 564 osobe, dok je za 309 osoba krivične prijave podnelo javno tužilaštvo po službenoj dužnosti. Odbačene su 4.003 prijave koje su bile u radu, a odlaganje krivičnog gonjenja primenjeno je prema 283 osobe. Do kraja 2024. godine nisu rešene krivične prijave za 4.706 osoba, a optuženo je tek 2.840 osoba (2.574 muškarca i 266 žena), odnosno 37 odsto osoba od ukupnog broja prijavljenih. Sudovi su doneli presude protiv 2.669 osoba – osuđujuće u 2.415 slučajeva. Zatvorska kazna presuđena je za 1.031 osobu, novčana kazna za 23 osobe, rad u javnom interesu za 15 osoba, uslovna kazna za 1.236 osoba, mera bezbednosti kao samostalna mera doneta je u 92 slučaja, dok je lane doneta i jedna oslobađajuća presuda. Pritvor je određen za 1.046 osoba, odnosno za 80 osoba manje nego 2023. godine.
