Živojin Mišić, koji je preminuo 20. januara 1921. godine, bio je jedan od najvećih srpskih vojskovođa. Osim po hrabrosti, bio je prepoznatljiv i po svojim mislima, a mi ćemo se prisetiti nekih.
Svakako, najpoznatija su dva njegova citata „Ko sme taj može, ko ne zna za strah taj ide napred“ i „Nema teško, neću da čujem danas tu reč!“
Neke od svojih misli je zapisao u memeoarima o vremenu Balkanskih ratova.
„ Iz svih mojih dotadašnjih službenih iskustava došao sam do zaključka da kod velikog broja naših oficira, naročito onih na većim položajima, nedostaje dovoljno muškosti da po važnim pitanjima kažu svoje pravo mišljenje u prisustvu starijih ili pretpostavljenih starešina. Nalazim da je to velika mana, koja u odsudnim trenucima koči naše inače vrlo spremne i odvažne više komandante u ispoljavanju lične inicijative, toliko potrebne u ratnim operacijama. Zbog tog je potrebno ceo naš oficirski kor u vaspitanju podsticati na razumnu ličnu inicijativu, kako u mirno, tako i u ratno vreme. ”
„ Ništa nije gore u ratu, od bojazni od odgovornosti. ”
„ U ratnom vremenu ništa gore ne može demoralisati i najbolje trupe, nego kad osete da se komandant sa svojim štabom prvi povlači. U kritičnim trenucima komandant mora lično da se angažuje, da sokoli i podstiče na istrajnost svoje trupe.“
Za vreme Kolubarske bitke znao je kako da motiviše svoju vojsku.
„ Probudite se, ljudi, osvestite se. Ako sad Švabu ne zadržimo, nikada ga ne zadržasmo. Ako dopustimo da nas sad pregazi propali smo… A, kažem vam, pazite, kad ga poteramo, biće velike tutnjave, napraviće se čudo od njega, da će ceo svet seiriti. ”
„ Kad i poslednja bežanija izmakne, mi ćemo imati još dosta vremena, da pevajući odemo na nove položaje. ”
Neke reči koje je izgovorio tokom razgovora sa Radomirom Putnikom.
„ Neću u ovom času nikoga da slušam, kad radim posao za koji nosim odgovornost! Naredio sam povlačenje i ostajem pri tome! Dajte komandu kom hoćete, ali dokle ja komandujem armijom, ima da bude kako ja mislim da je najbolje za ovu zemlju! ”
„ Bila bi neoprostiva pogreška da stalno branimo celom armijom svaki korak odstupanja. Meni treba da se trupe urede, odmore, da dođu sebi, da bih mogao sa njima izvesti napad. ”
„ Rešio sam da sa celom armijom, sutra 20. novembra, u 3 časa ujutru preduzmem napad na neprijatelja. Obe ostale armije i delovi Užičke vojske u isto vreme preduzeće napad. Napad pripremiti artiljerijskom vatrom. Preporučujem što jaču prikupljenost i jaku vezu sa srednjim delovima. Nemarljivost u potpomaganju susednih delova smatraću kao zločin. S punom voljom i nadom u Boga, napred, junaci!“
