Bez obzira na to da li je u pitanju temperamentna ritmika juga, brza i živahna svirka šumadijskih kola, melanholična nota makedonskih pesama, nastojim da čuvam njihovu autentičnost i bogatstvo.
Izgradivši sopstveni instrumentalni stil, harmonikaš Vlada Veselinović iz Pirota nastavio je svoje muzičko putovanje ne samo po nacionalnom folklornom obilju nego i makedonskom, rumunskom, bugarskom i folkloru celog Balkana i to na svoj, autorski način.
Svojim kompozicijama i autorskim kolima „Tugom za jug”, „Vilinskim orom”, „Rapsodijom” Vlada Veselinović silazi u najdublje mitološke, duhovne i muzičke korene balkanskih naroda otkrivajući na nov način lepotu narodne muzičke tradicije.
Osnovnu muzičku pismenost stekao je u Muzičkoj školi „Vladimir Đorđević” u Aleksincu, a u Pirotu, u kome nije postojala muzička škola, vanredno je pohađao časove kod nastavnice Dušice Pejić.
Ko su bili vaši uzori kada ste profesionalno počeli da se bavite harmonikom kao interpretator tradicionalne muzike?
Kao dete sa oduševljenjem sam posmatrao i slušao harmonikaše koji su se u to vreme pojavljivali na televiziji ili radiju. Tu je najviše bila zastupljena narodna muzika sa Balkana, što je u startu odredilo moje primarno muzičko interesovanje i harmonikaški put. To je bilo vreme osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka kada je Narodni orkestar Radio-televizije Srbije bio pod upravom Ljubiše Pavkovića. Siguran sam da je maestro Pavković bio uzor mnogim harmonikašima moje generacije, kao i meni.
A onda je došao internet…
S pojavom interneta, počeo sam intenzivnije da pratim i rad harmonikaša širom sveta. Veliki utisak na mene ostavilo je virtuozno muziciranje maestra Zoltana Oroša iz Mađarske. Imao sam čast da ga više puta sretnem i družim se sa ovim velikim umetnikom i uverio sam se da je on, osim što je vrhunski muzičar, sjajan i čovek. I dan-danas u interpretacijama velikih majstora pronalazim inspiraciju, ali nastojim i da zadržim sopstveni i prepoznatljiv stil. U novije vreme izuzetno mi je inspirativno muziciranje na gitari Vlade Popovića iz Sombora. Njegova strast prema muzici i virtuozno sviranje me neprestano motivišu da istražujem nove zvuke i tehnike na svom instrumentu.
Marjan Krajna, solista na harmonici i kompozitor iz Hrvatske, ističe vaš visok profesionalizam, prefinjenu tehnika sviranja, muzikalnost i istančani osećaj za izvođenje kompozicija različitih stilskih obeležja koja su osobena i specifična u narodnoj muzici. Koliko dugo je trajalo vaše putovanje do sopstvenog stila?
Put ka sopstvenom stilu interpretacije i komponovanja jeste fascinantan proces koji traje godinama, a ispunjen je učenjem i istraživanjem. Kao mlad muzičar, počeo sam sa sviranjem tradicionalnih narodnih kompozicija. U početku, moj pristup sviranju bio je pod snažnim uticajem narodne muzike i tehnika sviranja harmonikaša sa prostora Balkana koje sam samostalno proučavao putem audio-snimaka i tada retko dostupnih notnih zapisa. Međutim, kako sam se razvijao kao muzičar, počeo sam da eksperimentišem sa različitim stilovima i tehnikama sviranja. Putovanje do sopstvenog stila pored kreativnosti zahtevalo je mnogo truda i istrajnosti.
Na početku su me inspirisali domaći muzičari i izvođači, isprva samo sa domaće, a kasnije i sa internacionalne muzičke scene. Bio sam otvoren za različite žanrove, što mi je omogućilo da stvaram jedinstvenu kombinaciju raznih elemenata u svom sviranju. Tokom vremena, kroz učenje, nastupe i saradnju sa drugim muzičarima, shvatio sam šta me čini jedinstvenim i počeo sam da naglašavam te karakteristike u svom sviranju.
Folklor balkanskog prostora je bio prvi domaći zadatak koji ste zadali sebi?
Proučavanje različitih stilskih obeležja balkanske narodne muzike bilo je ključno na putovanju do sopstvenog stila. Kroz temeljno istraživanje ritmičkih, melodijskih i ornamentskih karakteristika različitih balkanskih regiona, stekao sam dublje razumevanje raznolikosti i bogatstva narodne muzičke tradicije. Kroz ovo proučavanje otkrio sam jedinstvene elemente svakog stila, kao i specifične tehnike sviranja karakteristične za svaki region. Učeći o tradicionalnim pesmama, kolima, orima i drugim kompozicijama sa različitih podneblja, shvatio sam važnost očuvanja autentičnih elemenata svakog stila. Bez obzira na to da li je u pitanju temperamentna ritmika juga, brza i živahna svirka šumadijskih kola, melanholična nota makedonskih pesama ili melodijski bogati zvuci rumunske muzike, nastojim da pravilno interpretiram i izrazim duh svakog stila i očuvam njihovu autentičnost i bogatstvo, dodajući svoj lični pečat i izražavajući duboku ljubav prema muzičkoj baštini.
Dr Goce Džukleski, solista na harmonici i kompozitor, ističe vaš umetničko-akademski pristup u stvaranju i interpretaciji srpske i balkanske narodne muzike. Da li je bio vaš primarni cilj: da narodnu muziku oplemenite elementima klasike ili folklor podignete na pijedestal klasične muzike?
Nastojim da spojim tradicionalne elemente folklora sa elementima klasične muzike. Moja namera nije bila da podignem folklor na pijedestal klasične muzike ili obrnuto, već da spojim ove dve tradicije na način koji će očuvati autentičnost narodne muzike, istovremeno je obogaćujući i približavajući klasičnom auditorijumu. Kroz komponovanje, trudio sam se da stvorim muzička dela koja će preneti duh i emocije narodne muzike, istovremeno pružajući složenost i dubinu klasične muzike.
Istovremeno nastojim da ostvarim spoj koji će obogatiti i očuvati našu tradiciju, da podstaknem ljubav prema balkanskoj muzičkoj baštini pružajući novu perspektivu i dubinu auditorijumu klasične muzike. Jedna od bitnih namera je da narodnu muziku podignem na viši nivo i da je približim publici koja možda ne bi slušala ovaj žanr. Verujem da naša narodna muzika ima potencijal da dotakne srca i duše ljudi širom sveta, ali da je često nedovoljno eksponirana izvan svojih tradicionalnih okvira.
