Srbiju su ovog leta pogodili vreli talasi, a temperature idu i iznad 40 stepeni. Dok lekari preporučuju da se na sunce ne izlazi bez preke potrebe, te da se ostane u rashlađenim prostorijama, postoje oni koji nemaju drugog izlaza – beskućnici. Marija Milić iz organizacije „Drumodom“ navodi da je ovog leta zbog visokih temperatura otežano i davanje usluga na terenu, ali i dolazak korisnika po pomoć na Starom sajmištu. Rejhan Kurtović iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava kaže da je formiran radni tim za beskućništvo čiji je cilj da rešava probleme beskućnika.
Privatilišta je malo, a većina njih i ne radi tokom letnje sezone, pa se mnogi beskućnici skrivaju po hodnicima zgrada, tržnim centrima, prolazima… Mnoge humanitarne organizacije koje rade na terenu primetile su da je, usled visokih temperatura, porastao broj trovanja hranom, stomačnih virusa i glavobolje među beskućnicima.
Marija Milić iz organizacije „Drumodom“ navodi da je ovog leta zbog visokih temperatura otežano i davanje usluga na terenu, ali i dolazak korisnika po pomoć na Starom sajmištu.
Ukazuje da je protekle nedelje jedan beskućnik usled visokih temperatura kolabirao na ulici.
„Imamo mnogo hroničnih bolesnika, mnogo starijih ljudi u okviru naše beskućničke populacije. Oni moraju da dođu da dobiju lekove, medicinsku pomoć, previjanje, da se istuširaju. A to jako je teško po ovom vremenu. Slušamo preporuke svaki dan da hronični bolesnici, ako ne moraju, ne treba da izlaze iz kuće, odnosno da se ne kreću po ovim vrućinama“, navodi Milićeva.
Prema njenim rečima, na Starom sajmištu beskućnici mogu da obave pregled, da se istuširaju, dobiju čistu garderobu, ćebad.
„Takođe, jednom nedeljno imaju pomoć naših socijalnih radnica koji im pomažu u dobijanju ličnih dokumenata, pisanju zahteva za recimo smeštaj, za novčanu socijalnu pomoć i slično“, dodaje Milićeva.
Kaže da su beskućnici nevidljivi, marginalizovani i isključeni iz društva.
„Postoji veliko nepoverenje u institucije kod naših korisnika i uopšte nije mali posao dovesti do toga da ti ljudi steknu poverenje u institucije“, ukazuje Milićeva.
Ističe da su oni često sprega između beskućnika i ustanova socijalne ili zdravstvene zaštite.
„Što se tiče prihvatilišta, referisanja u domove zdravlja, u bilo koje ustanove socijalne i zdravstvene zaštite, mi vrlo često moramo tu da budemo sprega. Moramo da vodimo neke od njih, jer nisu sposobni ili nisu u stanju da se sami snađu. Neki mogu to da obavljaju samostalno, a onda mi samo, recimo, možemo da platimo taksu za ličnu kartu“, kaže Milićeva.
Ukazuje da je reč o veoma heterogenoj grupi ljudi i zato je, kaže ona, neophodno uraditi sveobuhvatno istraživanje.
„Gde će se utvrditi tačan broj ili približno tačan broj ljudi, beskućnika na nivou cele zemlje i utvrditi koje su tačno specifične potrebe svih tih ljudi s obzirom da je reč o heterogenoj grupi, da su to i stari i invalidi, te da 40 odsto njih čine mladi koji su izašli iz domova ili iz hraniteljskih porodica, 70 odsto njih su osobe sa oštećenim mentalnim zdravljem“, ističe Milićeva.
Kurtović: Problem nepostojanja ličnih dokumenata
Rejhan Kurtović iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava navodi da se beskućnici susreću sa mnogim problemima, a jedan od najvećih je nepostojanje ličnih dokumenata,
„To je problem koji za sobom povlači i niz drugih problema, jer ljudi koji se nalaze u stanju beskućništva da bi ostvarili neka svoja druga prava, oni moraju imati određeni lični dokument. Ovaj problem smo u međuvremenu prevazišli, tako što se sada lica koja se nalaze u stanju beskućništva prijavljuju na adrese centara za socijalni rad“, kaže Kurtović.
Napominje da je pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama jedan od identifikovanih problema.
„Često su ta lica izašla iz društvenog sistema koji podrazumeva neke normalne okvire i normalne načine postupanja i u tom smislu oni se ne obraćaju određenim zdravstvenim i socijalnim ustanovama koje im trebaju pružiti određeni vid pomoći“, kaže Kurtović.
Ukazuje da je formiran radni tim za beskućništvo čiji je cilj rešavanje ovih problema.
