Od šest meseci dobrovoljnog vojnog roka u Vojsci Srbije, mladi vojnici tri meseca provode na obuci, a zatim još tri meseca u aktivnim jedinicama. Vojnici provedu drugi deo vojnog roka i u Mešovitoj artiljerijskoj brigadi – vatreno najmoćnijoj jedinici Vojske Srbije.
Kao što sportisti najveći deo vremena provode na treninzima, a manje na takmičenjima, tako i vojnici uglavnom izvode obuku i najmanje ratuju. Vojska Srbije, na sreću, ne ratuje već 22 godine. Platu zarađuju izvođenjem obuke, puno radno vreme. Čak i vojnici na dobrovoljnom služenju primaju platu.
– Imam 19 godina, prijavio sam za dobrovoljno služenje jer smatram da je to jedna lepa stvar i lepo iskustvo za ceo život. Takođe, jedna dugogodišnja tradicija, kako porodična tako i tradicija našeg naroda – objašnjava u emisiji „Dozvolite“ na RTS razvodnik Mihajlo Veličković.
Njegov drug Nikola Gikić prijavio se za dobrovoljno služenje po uzoru na svog oca, koji radi u vojsci već 30 godina. I Nikola i Mihajlo imaju po 19 godina. Vojni rok su proveli u Leskovcu na osnovnoj obuci koja traje mesec i po dana, i zatim još mesec i po dana u Požarevcu gde su imali specijalističku obuku.
U Mešovitoj artiljerijskoj brigadi obučavali su se za samohodni višecevni lanser raketa „Plamen S“ – borbeni sistem raketne artiljerije. To je dobar i efikasan borbeni sistem, ali samo ako njime rukuje dobar tim, koji se stvara napornim radom i drugarstvom.
– Sa svih nas je strane. Imamo drugove iz Subotice i iz Zrenjanina. Iz Vojvodine. Što se tiče naših starešina, imam odličan odnosa sa njima, normalnu komunikaciju. Nije velika napetost u našoj kasarni, odnosno u našoj jedinici – kaže Mihajlo Veličković koji dolazi sa juga Srbije.
On ne planira da se zaposli u vojsci, iako posle šest meseci služnja ima samo dobre utiske. Planira da upiše stomatologiju i nastavi da bude u službi građana Srbije, brinući o njihovom zdravlju. Nikola Gikić planira da se zaposli u vojsci.
– Međuljudski odnosi u ovom kolektivu su vrlo dobri i starešine su prema nama veoma korektne. Smatram da mi je najbolje da ostanem da radim u Mešovitoj artiljerijskoj brigadi Kopnene vojske – ističe ovaj mladić koji čeka poziv da je primljen u radni odnos.
Kakve su dužnosti komandira
I kakve su to korektne starešine, gde nema napetosti i gde su dobri međuljudski odnosi. Baš kako treba da budu. Obučavaju vojnike, vode svoje jedinice i zato iz dana u dan imaju sve bolje posade artiljerijskih oruđa. Od komandira odeljenja koje broji šest vojnika.
– Dužnosti komandira odeljenja su izvođenje obuke i obučenost odeljenja, izrađivanje podsetnika za obuku, poznavanje rasporeda obuke, uputstva, pravila, taktike, tehnike i drugih procedura koje se tiču obuke – objašnjava vodnik prve klase Aleksandar Petković, komandir lansirnog odeljenja.
Aleksandar u saradnji sa starijim podoficirima i oficirima učestvuje u procesu obučavanja svakog vojnika i cilj mu je da sve funkcioniše kako treba, odnosno da se poštuju pravila i svi rade kao jedan.
Stalna obuka – tako se najkraće opisuje posao vojnika. Tako se opisuje vojni poziv. Osim terena i rada sa naoružanjem, u Mešovitoj artiljerijskoj brigadi obuka se odvija i u učionici. Gde se na primer na topografskoj karti ucrtavaju podaci za gađanje iz raketnog sistema „Plamen S“.
Dodatna odgovornost oficira
Najveći izazov za oficire i podoficire u vojsci je da usklade rad sa profesionalnim vojnicima i vojnicima na služenju vojnog roka. Oficir tu ima i dodatnu odgovornost jer treba da organizuje i vodi sistem, odnosno ljude i borbene sredstva.
– Kada vojnici dođu u našu jedinicu potrebno je obaviti sa njima ulazni razgovor, gde treba prepoznati kod njih da li postoji nešto što nose od kuće, što može kasnije uticati na njihov život i rad ovde – ukazuje kapetan Dušan Marković.
On komanduje raketnom baterijom, ima nekoliko „Plamenova S“ pod svojom odgovornošću, mlađe oficire, podoficire, tehničare i vojnike na dobrovoljnom služenju vojnog roka.
– Razlika prilikom izvođenja obuke, između vojnika na dobrovoljnom služenju i profesionalnog sastava je u tome što se vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka prvi put susreću sa ovim sredstvima. Te je iz tog razloga sa njima neophodno raditi postupno i polako, do tog trenutka kada se oni uvežbaju do onog trenutka kada se nauče da rade i kao profesionalni sastav – ističe kapetan Marković.
Inače, raketni sistem Plamen S M63/94 poznat je široj javnosti po „vatrenom“ nastupu, i danju i noću, na prikazima sposobnosti i vežbama Vojske Srbije na kompleksu „Pasuljanske livade“.
