Veštačka svetla zaklanjaju Mesec i zvezde, štete ljudskom zdravlju i narušavaju prirodnu sredinu. Zašto je to problem i kako ga možemo zaustaviti?
Ulična rasveta ispred kuće može vam olakšati siguran povratak noću, ali pokušajte da utonete u san bez zavesa za zamračivanje. To je samo jedan primer kako je veštačka rasveta istovremeno korisna u svakodnevnom životu, ali i ozbiljan problem.
Naš svet je danas osvetljen više nego ikada ranije. Prema nedavnom američkom istraživanju objavljenom u časopisu „Nature“, emisije veštačke svetlosti tokom noći globalno su porasle za oko 16 odsto između 2014. i 2022. godine. Područja koja su postala svetlija beleže i povećanje intenziteta rasvete, u proseku za devet odsto, piše Deutsche Welle.
Previše veštačkog svetla može da naruši zdravlje
Izvore svetlosti poput računara, mobilnih telefona, televizora i lampi možemo sami da ugasimo. Ali, mnogi drugi izvori su van naše kontrole: ulična rasveta, automobilska svetla, osvetljeni spomenici, trepereći reklamni panoi i reflektori na gradilištima, trgovinama, autobuskim stajalištima, parkinzima, sportskim terenima i stadionima.
Takva izloženost veštačkom svetlu može da poremeti prirodni ciklus spavanja i budnosti, destabilizuje hormonsku ravnotežu i poveća rizik od metaboličkih poremećaja poput dijabetesa, depresije i gojaznosti.
Važnu ulogu ima i boja svetlosti. Što je svetlo hladnije, odnosno belje, to više podseća na dnevnu svetlost – i snažnije potiskuje hormon melatonin, koji nam uveče izaziva osećaj pospanosti.
Nijedan drugi deo životne sredine nije ostao toliko nepromenjen kroz milenijume kao prirodna svetlost Sunca, Meseca i zvezda. Sav živi svet prilagodio se tom ritmu. Više od polovine svih vrsta aktivno je noću – a svetlije noći za njih mogu imati katastrofalne posledice.
Veštačka rasveta zbunjuje ptice i ubija insekte
Ptice selice koriste Mesec i zvezde za navigaciju. Veštačka svetlost može da ih omete i skrene s rute, što dovodi do dodatnih letova i iscrpljenosti. Druge vrste ptica mogu biti „prevarene“ pa prerano polažu jaja, u razdoblju kada nema dovoljno insekata kojima bi se hranili tek izlegli ptići.
Insekti poput moljaca i tvrdokrilaca koriste svetlost zvezdanog neba kako bi pronašli hranu i partnere za razmnožavanje. Ali, veštačka svetla su znatno jača i neizbežno ih privlače.
Ineskti potom kruže oko izvora svetlosti sve dok iscrpljeni ne padnu mrtvi na tlo. Na taj način svake godine ugine milijarde insekata, što dodatno pogoršava njihovu ugroženost izazvanu zagađenjem, padom biodiverziteta i drugim pretnjama.
Noćni sisari poput ježeva i slepih miševa uglavnom izbegavaju jaka svetla, pa se njihov životni prostor u sve svetlijem svetu stalno smanjuje.
Veštačka rasveta može da predstavlja i prepreku za pojedine vrste riba. Na primer, svetla mostova koja obasjavaju površinu vode mogu da spreče jegulje u prolasku tokom migracija radi mrešćenja.
Kina i Indija prednjače po svetlosnom zagađenju
Istraživanje objavljeno u časopisu „Nature“ pokazalo je da je rast noćne rasvete od 2014. godine bio najveći u Aziji, posebno u ekonomski rastućim regionima Kine i Indije.
U SAD-u svetlosno zagađenje najviše je poraslo na zapadnoj obali zbog ekonomskog rasta i povećanja broja stanovnika u kalifornijskim gradovima.
Istovremeno su istočna obala i delovi američkog Srednjeg zapada postali tamniji, delom zbog pada industrijske aktivnosti, smanjenja broja stanovnika i energetski efikasnije rasvete.
U Evropi je ukupni intenzitet svetlosti u odnosu na 2014. pao za četiri odsto. Najveći pad svetlosnog zagađenja zabeležen je u Francuskoj (33 odsto), Ujedinjenom Kraljevstvu (22 odsto) i Holandiji (21 odsto).
Za razliku od SAD-a, tamnije noćno nebo u Evropi nije uvek posledica ekonomskog pada. Na primer, u Francuskoj novi propisi nalažu da rasveta na poslovnim zgradama, trgovinama, parkinzima, javnim parkovima i kulturnim lokalitetima mora biti ugašena najkasnije do jedan sat iza ponoći.
Češka i Slovenija među pionirima borbe protiv svetlosnog zagađenja
Češka je još 2002. donela prvi zakon protiv svetlosnog zagađenja u svetu. Među ostalim, propisuje da ulična rasveta sme biti usmerena isključivo prema tlu, uz kazne veće od 3.000 evra za prekršioce.
Slovenija se protiv svetlosnog zgađenja bori od 2007. godine. Propisi ograničavaju godišnju potrošnju električne energije za rasvetu na 50 kilovatsati po stanovniku, a dodatna pravila osiguravaju da ulična rasveta u stambenim zonama ne bude prejaka tokom noći.
Nemački grad Fulda pokazuje kako vratiti tamu noći
Nemačka još nema jedinstven nacionalni zakon protiv svetlosnog zagađenja, iako se trenutno ažurira Savezni zakon o zaštiti prirode kako bi se problem bolje regulisao. Savezna pokrajina Baden-Virtemberg već je donela zakon koji zabranjuje osvetljavanje pročelja od aprila do septembra, u razdoblju kada je divlji svet najaktivniji.
Grad Fulda, oko 100 kilometara severoistočno od Frankfurta, smatra se predvodnikom pametne rasvete. Katedrala u Fuldi osvetljena je precizno usmerenim reflektorima umesto klasičnim snažnim reflektorima koji raspršuju svetlost. U novim četvrtima izvan centra pešačke i biciklističke staze osvetljene su sa samo 20 odsto snage, dok senzori pokreta privremeno pojačavaju rasvetu kada prolaznici naiđu, piše Deutsche Welle.
