Uprkos tome što je ove godine suša veća nego lane, rod duvana prevazišao je očekivanja po pitanju kvaliteta i prinosa. U Golubincima, mestu koje je već godinama sinonim za duvan u Srbiji, sezona berbe dostiže vrhunac.
Zelena polja stabljika duvana, specifičan miris svežeg lista i neumorni rad na njivama i sušarama u Sremu, svedoče da se saradnja lokalnih kooperanata i senćanske fabrike ponovo pokazala kao dobitna kombinacija za domaći agrar. Zajedno sa suncokretom, pokazuje da je jedina stabilna biljna kultura za proizvodnju.
„Prvi rezultati otkupa pokazuju da je duvan boljeg kvaliteta, nego prošle godine. Što se tiče ovog terena, možemo reći da je kiša zadnji put pala 12. jula, na Petrovdan i eto, prošlo je više od mesec dana bez kiše. Ali, ono što mogu da kažem, duvan je posađen ranije, dobra priprema, i pokazalo se da pored nedostatka padavina, koren duvana razvio se duboko“, kaže Milan Bjelivuk, rukovodilac proizvodnje duvana kompanije JTI.
Ručno brani listovi pažljivo se slažu i transportuju do sušara, gde proces zahteva matematičku preciznost kako bi se sačuvala prepoznatljiva zlatno-žuta boja sremskog duvana. Proizvođači u Golubincima već svode račune.
Ilija Bajin, iz Golubinaca proizvodi duvan 17 godina. „Prešao sam iz povrtarstva koje sam radio dvadesetak godina. Jednostavno, ovo je isplativije od onoga. Ovo je porodičan posao. Radimo negde do 25 hektara duvana“, ističe on.
„Mi očekujemo da bude na planu, što je nekih 5 miliona i 100 hiljada kilograma. Međutim, videćemo, ako kiša padne u septembru, verujem da ćemo ostvariti plan“, dodaje Milan Bjelivuk.
Na poljima pod sortama Virdžinija i Berlej, posla ima za sezonske radnike. Usled nedostatka domaće radne snage, berači duvana dolaze iz azijskih zemalja.
Divos Lamicane dolazi iz Nepala. Kaže da posao berbe duvana nije težak, i da je tu sa još 11 svojih sunarodnika.
U godini punoj neizvesnosti za druge poljoprivredne kulture, duvan je još jednom potvrdio status najsigurnijeg i najisplativijeg posla u Sremu.
