Nacionalizacija fabrika? Kontrola cena? Racionirani obroci hrana? Na šta komesar Evropske unije za unutrašnje tržište Tjeri Breton misli kada pominje izraz “ratna privreda”?
EU se obavezala da će Ukrajini u roku od godinu dana poslati milion komada municije, ali proizvodni kapaciteti tek bi trebalo da se usklade s tom obavezom.
Izraz “ratna privreda” podseća na dramatične mere iz mračnih dana prošlosti: vlade menjaju svoje ekonomske sisteme i industrijsku proizvodnju kako bi dale prednost proizvodnji za potrebe vođenja rata.
Komesar EU za unutrašnje tržište Tjeri Breton počeo je redovno da pominje taj izraz početkom marta dok je tražio (i još uvek traži) brzo povećanje narudžbina, kao i proizvodnje municije i oružja od strane EU – kako za snabdevanje Ukrajine, tako i za popunjavanje sopstvenih zaliha. Komesar je obišao više od deset fabrika za proizvodnju oružja, gde se suočio s pritužbama da dugoročnih ugovora nema – uprkos nekoliko odluka EU o povećanju finansiranja i smanjenju prepreka za zajedničku nabavku.
– Kašnjenja nisu u skladu s našim trenutnim potrebama – rekao je Breton na konferenciji za novinare 3. maja. “Zato je neophodno – i ja to jasno kažem – da se industrijska baza pogura i pokrene ka ‘ratnoj privredi’, ako mi dozvoljavate da koristim taj izraz.”
Nije odobreno
Ali, čini se da se Breton oko toga baš i nije konsultovao sa svim državama-članicama Evropske unije. Berlin je tu možda i najosetljiviji. Nemački ambasador u Poljskoj Tomas Bager dobro zna kako to izgleda kad se na njegovu zemlju vrši pritisak po pitanju nabavke oružja, ali on svejedno smatra da je Bretonov predlog “neproduktivan”.
– U Nemačkoj nećete dobiti pozitivan odgovor na izraz “ratna privreda” – kratko je prokomentarisao Bager ranije ovog meseca. I dodao: “To nije pravi način za mobilizaciju napora.”
Ta reakcija nije nimalo iznenađujuća, objašnjava Edvard Lukas iz Centra za analizu evropske politike (CEPA). On za DW čak kaže da bi taj pojam potpuno zabranio.
– To znači vrlo različite stvari u različitim zemljama. Prava “ratna privreda” je kada ljudi sa oružjem dođu, preuzmu vašu fabriku i nateraju vas da proizvodite više oružja. Mislim da to u Evropi niko zapravo ne predlaže – kaže Lukas, ali ujedno naglašava da je Rusija već preduzela takve korake.
– U Nemačkoj to podseća na nacističku kontrolu privrede koja je podrazumevala kolosalne patnje i zlostavljanje prisilnih radnika – podseća Lukas.
– To je pomalo kao da u Sjedinjenim Državama kažete: “Ovo moramo da podignemo na plantažni tempo”. To ne bi bio znak produktivnosti, već znak najmračnijeg perioda u američkoj istoriji. Ne mislim da bi to trebalo rešavati koristeći takve izraze, to se rešava tako što se sedne za sto i donesu teške regulatorne odluke o finansijama kojima se postiže rezultat koji želite – kaže Lukas.
“Ukrajina se bori za našu slobodu”
Iako podržava taj cilj, vojni istoričar Slavomir Debski, direktor Poljskog instituta za međunarodne poslove (PISM), ne misli da je uvođenje “ratne privrede” neophodno. Barem “ne još”. On smatra da političari ni sami zapravo ne znaju šta misle kada taj izraz pominju.
– Godine 1942. Sjedinjene Države bile su u stanju da proizvode velike brodove za 14 dana, umesto za dve godine – objašnjava on.
“To je vrsta privatizacije ratne privrede. Mi nismo u toj situaciji i nema potrebe uvoditi takav režim u naše privrede.”
Analitičar Ben Talis iz Nemačkog saveta za spoljne odnose (DGAP) predlaže da, umesto što samo koriste taj pojam, političari počnu da objašnjavaju šta misle kada koriste izraz “ratna privreda”.
– Ukrajina se bori za našu slobodu. Ukrajinci sprečavaju da mi budemo napadnuti. Ako to tako budemo videli, onda bi ovo stvarno trebalo da postane i naš sukob, i trebalo bi da hoćemo da pobedimo. Dakle, da prihvatimo da smo u ozbiljnom sukobu i da onda počnemo ljude na to i da pripremamo – kaže Talis za DW.
